Према Анауту (2005) постоје различите манифестације еластичности, на социјалном нивоу (прилагођавање социјалних компетенција), школи (когнитивна и способност школске адаптације) и емоционалном (психолошко благостање). Компетенције у било којој од ове три области могу се манифестовати независно, тако да субјекат може развити еластичне карактеристике у било ком домену компетенција, па чак и у неколико истовремено или у свима њима (Валсх ет ал, 2010). Али, упркос томе што је показао успех у једном домену, он може истовремено представљати недостатке у другим областима свог живота (Унгар, 2003) (Лутхар ет ал., 2000).
У научној литератури се сматра да постоји позитивна веза између учешћа у спортским активностима и неких наводних ефеката или корисни резултати, било у погледу социјалне инклузије (Феинстеин ет ал., 2006), просоцијалног понашања (Армор, 2013), академски резултати (Трудеау ет ал. алс., 2008; Хилл ет ал., 2010) или емоционално и социјално благостање (Еиме, 2013).
Претпоставља се утицај између спортске праксе и компетенција развијених кроз и то последње се могу пренети у друге домене или подручја особе (Јонкер, 2011), на пример Шта
Ови ресурси или личне карактеристике чине конструкцију на којој има више информација и елемент су на који намеравамо да се фокусирамо пажња, ако покушамо да материјализујемо или верификујемо претпостављену учесталост физичке и спортске активности на еластичном капацитету испитаника, проучаваних у узорцима бетон.
Осећај кохерентности (СОЦ): концепт
Осећај кохерентности (СОЦ) дефинише се као а уопштени начин перцепције света (узимајући у обзир когнитивне и емоционалне аспекте), што омогућава да долазећи стимулуси (унутрашњи и спољни) буду схваћени као разумљиви, контролисани и значајни. Осећај кохерентности тако садржи ове три компоненте:
- Разумљивост: Претпоставља се да се стимулуси који утичу на субјекта прво доживљавају као кохерентни и структурирани, дајући као резултат да особа може да разуме, објасни и предвиди догађаје који јесу живи;
- Управљивост, чим субјект изврши процену ресурса и вештина доступних за суочавање са захтевима повезане са улазним стимулусом и омогућиће вам да се не осећате немоћно да се суочите са потешкоћама у таквој ситуацији тужити те;
- Значење: схваћено као уверење да вреди учествовати у животним изазовима и улагати енергију у њих, што значи да је особа уверена да њихови поступци имају смисла (Антоновски, 1987, стр. 19).
Осећај кохерентности и физичке активности
У литератури се СПЦ схвата као а глобални израз степена самопоуздања које субјект има суочавајући се са недаћама, тако да је његов висок ниво повезан са већим отпорност на стрес и мањи ризик од патолошких реакција које он изазива (Фромбергер ет ал. ал.с, 1999; Фуглсанг и др., 2002; Хепп и сар., 2008). Нижи СОЦ је раније био повезан са вишим нивоима психолошког стреса након трауме (Фромбергер ет ал., 1999; Фуглсанг и сар., 2002; Хепп и сар., 2005).
СПЦ представља а аутономни лични ресурс способан да директно допринесе субјективном благостању (Саиренцхи ет ал., 2011), подразумева вештине суочавања са стрес се развија од детињства и адолесценције, достижући своју највишу вредност у одраслом добу (Безуиденхоут и Циллиерс, 2010). У контекстима ван бављења спортом и физичком активношћу пронађене су значајне разлике које подцењујемо не зато што се сматрају небитним, већ зато што се јављају у другим областима изван нашег (пословни свет, а не подучавање (Харри, 2011)).
Дематтеис и др. (2012) истиче да испитаници са вишом СОЦ „суочени са стресним животним догађајима успевају да успоставе расположиве ресурсе како би се ефикасно суочили са захтевима средњи, доживљавају недаће као изазове и боље их разумеју, представљају флексибилан и емотиван образац личног функционисања стабилно. Суочени са тешким ситуацијама, успевају да остану смирени, опуштени, не реагују непријатељски, имају високу толеранцију на фрустрацију и ниску склоност депресивном или емоционалном афекту. рањивост "..." Ове људе карактерише већи степен организованости, истрајности, контроле и мотивације у циљном понашању, што значи да ретко делују по импулс. Осећају се компетентно, ефикасно у сусрет спољним захтевима, имају високо самопоштовање и способност да у себи пронађу мотивацију.
У међуљудски односи су асертивниИзражавају поверење према другима и однос сарадње који им омогућава да реше сукобе који могу настати. Они су срдачни, умиљати, искрени, имају смисла за успостављање интимних веза и уживају у друштву других “. (стр. 20). Циљеви који нису повезани са бављењем спортом и физичком активношћу, нити су искључиви за то.
Чак и ако нема доказа који повезују физичку активност са високим СОЦ, Примећује се да људи са таквим карактеристикама (Висока СОЦ) чешће учествују у физичким активностима (Хонкинен и др. 2005; Кууппеломаки и др., 2003; Ахола и др. (2012)), мада остаје сумња да ли су то физички активније особе или се њихов виши ниво физичке активности повећава и побољшава ниво СПЦ. Еиме и др. (оп. цит.) саставио је различите студије које показују постојање позитивног односа између спортског учешћа и различитог корисни резултати за људе, како у погледу социјалне инклузије, просоцијалног понашања, академског учинка или социјалне добробити и емоционално.
СОЦ доприноси развоју и одржавању здравља људи, еволуирајући од детињства до адолесценције, доба када појединци то почињу развијају апстрактнију представу о себи и диференциранији концепт себе, док стичу већу аутономију и доносе веће одлуке о себи (Мирин, 2008).
СОЦ корелира са одредницама менталног здравља, номинално са негативним емоцијама, анксиозношћу и депресијом, што га чини паралелним изразом менталног здравља, одражавањем способност управљања стресом, одражавање ресурса које треба мобилизирати за суочавање са ситуацијом и тражење рјешења (Ерикссон, 2006). Испитаници са високом концентрацијом концентрације концентрације концентрације доживљаваће краће периоде штетног стреса, нижи ниво депресивних и психосоматских проблема (Мирин, оп.).
Не треба заборавити да услови гајења такође доприносе појави високог СПЦ, породица, социо-економски статус, социјални односи, култура, пол и животна искуства (Хонкинен, оп. цит.).
С друге стране, физичка активности планирани спорт, у својој најобразованијој димензији, карактерише фокусирање на предмет који учествује у датој активности, посебно на школском нивоу, стављајући акценат више на вештине него код инвалидитета и, надаље, како Лаи (2009) истиче: „не гледа само на симптоме и патологије.
- Јача личне ресурсе и социјалне интеракције.
- Олакшава а интегрални развој особе у њеном социјалном окружењу.
- Негује вишедимензионалну перспективу, интегришући све вишеструке узроке, услове и последице.
- Ниже препреке учешће и подстиче интеграцију свих.
- Нуди заштићен и поуздан простор и негује кохерентне односе, кохезију и емпатију међу свима.
- Негује континуитет и одрживост интеграцијом учења о начину живота и мрежом сарадња ентитета, организација и друштвених група, што олакшава социјалну реинтеграцију и перспективу будућност.
- Промовишите активно учешће свих на свим нивоима (планирање, спровођење и евалуација активности) “пп. 111-112.
Осећај кохерентности као посредника између физичке активности и еластичности
